Programski jezik Go

1. Uvod

1.1. Osnovne osobine

• Statički tipiziran, kompajliran programski jezik
• Google: Robert Griesemer, Rob Pike, i Ken Thompson
• Sličan C-u ali sa memory safety, garbage collection i direktnom podrškom za konkurentno programiranje (Communicating Sequential Processes (CSP))
• Efikasnost, jednostavnost i čitkost
• Akcenat na mrežnom i multi-core softveru
• Razvoj započet 2007, javno dostupan od 2009

https://en.wikipedia.org/wiki/Go_(programming_language)

2. Instalacija i podešavanja

2.1. Instalacija

• Koristiti instaler za OS
• …ili raspakovati tarball/zip i podesiti PATH varijablu na go/bin folder

• Na primer:

    wget https://dl.google.com/go/go$VERSION.$OS-$ARCH.tar.gz
    mkdir -p ~/install/go
    tar -C ~/install/go -xzf go$VERSION.$OS-$ARCH.tar.gz
  

• gde je VERSION - tekuća verzija (trenutno 1.19.3), OS - operativni sistem (npr. linux) a ARCH - arhitektura (npr. amd64)

• podesiti PATH:

    export PATH=$PATH:~/install/go/
  

2.2. Workspace direktorijum

• Direktorijum za Go kod
• Podrazumevano $HOME/go
• Ukoliko želite da promenite morate podesiti GOPATH varijablu

2.3. Testiranje instalacije

  $ go version
  go version go1.19.3 linux/amd64

• Napraviti hello direktorijumu i preći u njega:

    mkdir hello
    cd hello
  

• Inicijalizovati modul:

    go mod init examples/hello
  

• Napraviti fajl hello.go sa sadržajem:

    package main
  
    import "fmt"
  
    func main() {
        fmt.Printf("Здраво, свете!\n")
    }
  

• Pokrenuti go build i zatim startovati program:

    $ go build
    $ ./hello
    Здраво, свете!
  

3. Kako pisati Go kod?

3.1. Uvod

Ova sekcija objašnjava osnovne radnje prilikom razvoja Go programa. Upotrebu Go alata, standardni način za kreiranje inicijalnog projekta, preuzimanje, izgradnju, instalaciju i pokretanje Go programa.

Bazirano na How to Write Go Code

3.2. Paketi

Go programi su organizovani u pakete (eng. packages) - kolekcija fajlova unutar istog foldera koji se zajedno kompajliraju.

3.3. Moduli

• Repozitorijum projekta sadrži jedan ili više modula.
• Modul je kolekcija više paketa koji se zajedno objavljuju.
• Svaki modul ima svoju putanju/naziv koja predstavlja putanju do lokacije na internetu gde se kod može preuzeti (npr. github.com/mojnalog/moj_modul).
• Puna putanja paketa za import predstavlja prefix koji čini ime modula i zatim ime paketa.
• Na primer, modul github.com/google/go-cmp sadrži paket cmp tako da bi buna putanja za import bila github.com/google/go-cmp/cmp.
• Paketi standardne biblioteke nemaju prefiks. Na primer: fmt, net/http

3.4. Prvi Go program

• Napraviti hello direktorijumu i preći u njega:

    mkdir hello
    cd hello
  

• Inicijalizovati modul:

    $ go mod init example/user/hello
    go: creating new go.mod: module example/user/hello
    $ cat go.mod
    module example/user/hello
  
    go 1.19
  

• Napraviti fajl hello.go sa sadržajem:

    package main
  
    import "fmt"
  
    func main() {
        fmt.Printf("Здраво, свете!\n")
    }
  

• Pokrenuti go build i zatim startovati program:

    $ go build
    $ ./hello
    Здраво, свете!
  

• Instalirati program sa:

    go install
  

• hello program će biti instaliran u $GOBIN folder (podrazumevano ~/go/bin).

  $ echo $GOBIN
  ~/repos/gocode/bin
  $ which hello
  ~/repos/gocode/bin/hello
  

• Za podešavanje okruženja na portabilan način možemo koristiti go env.

    go env -w GOBIN=/somewhere/else/bin
  

3.5. Prva Go biblioteka

• Kreiramo biblioteku koju ćemo koristiti iz hello programa.

# Iz hello foldera
$ mkdir morestrings
$ cd morestrings

• pravimo fajl reverse.go u folderu morestrings

// Package morestrings implements additional functions to manipulate UTF-8
// encoded strings, beyond what is provided in the standard "strings" package.
package morestrings

// ReverseRunes returns its argument string reversed rune-wise left to right.
func ReverseRunes(s string) string {
    r := []rune(s)
    for i, j := 0, len(r)-1; i < len(r)/2; i, j = i+1, j-1 {
        r[i], r[j] = r[j], r[i]
    }
    return string(r)
}

• Provera ispravnosti biblioteke

$ go build

Komanda ne proizvodi ispis već kompajlirani kod kešira.

• Modifikovati program hello.go

package main

import (
    "fmt"

    "example/user/hello/morestrings"
)

func main() {
    fmt.Println(morestrings.ReverseRunes("!етевс ,овардЗ"))
}

$ cd ..
$ go run hello.go

ili

$ go install example/user/hello
$ hello
Здраво, свете!

3.6. Imenovanje paketa

• Prvi iskaz u svakom Go fajlu mora biti:

    package <name>
  

• …gde je <name> ime paketa koje se koristi pri import-u
• Svi fajlovi koji pripadaju istom paketu moraju koristiti isto ime paketa
• Go konvencija je da je ime paketa poslednji element import putanje. Primer: ukoliko se paket importuje sa crypto/rot13 tada njegovo ime treba da bude rot13
• Izvršne komande moraju biti u paketu main
• Ne zahteva se da ime paketa bude jedinstveno kod svih paketa koji se importuju ali se zahteva da putanja bude

3.7. Udaljeni paketi (Remote packages)

• Import putanja može biti u obliku URL-a do repozitorijuma za kontrolu verzija (npr. Git ili Mercurial)

  Na primer:

  package main
  
  import (
      "fmt"
  
      "example/user/hello/morestrings"
      "github.com/google/go-cmp/cmp"
  )
  
  func main() {
      fmt.Println(morestrings.ReverseRunes("!oG ,olleH"))
      fmt.Println(cmp.Diff("Hello World", "Hello Go"))
  }
  

Pošto smo dodali novu zavisnost potrebno je da ažuriramo go.mod fajl. To je automatizovano kroz komandu go mod tidy.

$ go mod tidy
go: finding module for package github.com/google/go-cmp/cmp
go: downloading github.com/google/go-cmp v0.5.7
go: found github.com/google/go-cmp/cmp in github.com/google/go-cmp v0.5.7
go: downloading golang.org/x/xerrors v0.0.0-20191204190536-9bdfabe68543
$ go install example/user/hello
$ hello
Hello, Go!
  string(
-   "Hello World",
+   "Hello Go",
  )
$ cat go.mod
module example/user/hello

go 1.18

require github.com/google/go-cmp v0.5.7

Preuzete zavisnosti se keširaju u pkg/mod podfolderu foldera na koji pokazuje promenjiva $GOPATH. Ovaj keš se može obrisati sa go clean -modcache.

3.8. Promena imena pri import-u paketa

  Import declaration          Local name of Sin

  import   "lib/math"         math.Sin
  import m "lib/math"         m.Sin
  import . "lib/math"         Sin

• Import paketa bez upotrebe lokalnog imena (zbog side-effect-a)

  import _ "lib/math"

https://golang.org/ref/spec#Import_declarations

3.9. Testiranje

• Lightweight test okvir u paketu testing + go test komanda
• Jedinični test se piše u fajlu koji se završava na _test.go i koji sadrži funkcije oblika TestXXX sa signaturom func (t *testing.T)

• go test poziva sve funkcije i ako ona pozove t.Error ili t.Fail test se smatra neuspešnim

• Fajl morestrings/reverse_test.go

   package morestrings
  
   import "testing"
  
   func TestReverseRunes(t *testing.T) {
       cases := []struct {
           in, want string
       }{
           {"Hello, world", "dlrow ,olleH"},
           {"Hello, 世界", "界世 ,olleH"},
           {"", ""},
       }
       for _, c := range cases {
           got := ReverseRunes(c.in)
           if got != c.want {
               t.Errorf("ReverseRunes(%q) == %q, want %q", c.in, got, c.want)
           }
       }
   }
  

  $ cd morestrings
  $ go test
  PASS
  ok      example/user/hello/morestrings 0.001s
  $
  

4. Go Tour

Interaktivno učenje Go jezika:

• https://go.dev/tour/
• https://github.com/golang/tour

Lokalna instalacija:

$ go install golang.org/x/website/tour
$ tour

5. Paketi, varijable, funkcije

5.1. Paketi

• Svaki Go program se sastoji od paketa

• Program počinje izvršavanje u paketu main i funkciji func main()

   package main
  
   import (
     "fmt"
     "math/rand"
   )
  
   func main() {
     fmt.Println("My favorite number is", rand.Intn(10))
   }
  

  • Paket se referencira po poslednjoj komponenti import putanje (u prethodnom primeru rand).

5.2. Import iskaz

• Navođenje paketa koji se koriste u posmatranom fajlu

• Može se navesti više paketa unutar zagrada (tzv. factored import)

   package main
  
   import (
     "fmt"
     "math"
   )
  
   func main() {
     fmt.Printf("Now you have %g problems.\n", math.Sqrt(7))
   }
  

5.3. Eksportovana imena

Ime je eksportovano iz paketa (odnosno može se importovati u drugim paketima) ako počinje velikim slovom.

package main

import (
  "fmt"
  "math"
)

func main() {
  fmt.Println(math.pi)  // <-- treba math.Pi
}

Imenima koji počinju malim slovom ne može se pristupiti izvan paketa u kome su definisani.

5.4. Funkcije

• Funkcije mogu imati nula ili više parametara

   package main
  
   import "fmt"
  
   func add(x int, y int) int {
     return x + y
   }
  
   func main() {
     fmt.Println(add(42, 13))
   }
  

• Ili kraće

   package main
  
   import "fmt"
  
   func add(x, y int) int {
     return x + y
   }
  
   func main() {
     fmt.Println(add(42, 13))
   }
  

5.5. Višestruke povratne vrednosti

• Funkcije mogu vratiti proizvoljan broj rezultata

   package main
  
   import "fmt"
  
   func swap(x, y string) (string, string) {
     return y, x
   }
  
   func main() {
     a, b := swap("hello", "world")
     fmt.Println(a, b)
   }
  

5.6. Imenovane povratne vrednosti

• Povratne vrednosti mogu biti imenovane i u tom slučaju može se koristiti return iskaz bez argumenata (tzv. naked return)

   package main
  
   import "fmt"
  
   func split(sum int) (x, y int) {
     x = sum * 4 / 9
     y = sum - x
     return
   }
  
   func main() {
     fmt.Println(split(17))
   }
  

5.7. Varijable

• var iskaz definiše varijable. Tip se navodi na kraju

• var iskaz se može koristiti na nivou paketa ili funkcije

   package main
  
   import "fmt"
  
   var c, python, java bool
  
   func main() {
     var i int
     fmt.Println(i, c, python, java)
   }
  

5.8. Varijable sa inicijalizatorima

• var iskaz može imati inicijalizatore, jedan po varijabli

• Ako se koristi inicijalizator, tip može da se izostavi jer može da se odredi na osnovu inicijalizatora

   package main
  
   import "fmt"
  
   var i, j int = 1, 2
  
   func main() {
     var c, python, java = true, false, "no!"
     fmt.Println(i, j, c, python, java)
   }
  

5.9. Kratka deklaracija varijabli

• Unutar funkcija, kraći oblik deklaracije baziran na := dodeli može da se koristi

   package main
  
   import "fmt"
  
   func main() {
     var i, j int = 1, 2
     k := 3
     c, python, java := true, false, "no!"
  
     fmt.Println(i, j, k, c, python, java)
   }
  

  • Ovo nije moguće koristiti van funkcije jer svaki iskaz mora početi sa ključnom rečju

5.10. Osnovni tipovi

Osnovni tipovi u Go-u su:

 bool

 string

 int  int8  int16  int32  int64
 uint uint8 uint16 uint32 uint64 uintptr

 byte // alias for uint8

 rune // alias for int32
      // represents a Unicode code point

 float32 float64

 complex64 complex128

 package main

 import (
   "fmt"
   "math/cmplx"
 )

 var (
   ToBe   bool       = false
   MaxInt uint64     = 1<<64 - 1
   z      complex128 = cmplx.Sqrt(-5 + 12i)
 )

 func main() {
   fmt.Printf("Type: %T Value: %v\n", ToBe, ToBe)
   fmt.Printf("Type: %T Value: %v\n", MaxInt, MaxInt)
   fmt.Printf("Type: %T Value: %v\n", z, z)
 }

Type: bool Value: false
Type: uint64 Value: 18446744073709551615
Type: complex128 Value: (2+3i)

5.11. Nulte vrednosti

• Varijable deklarisane bez inicijalizatora se inicijalizuju na podrazumevane nulte vrednosti:

  • 0 za numeričke tipove
  • false za boolean tip
  • "" (prazan string) za string tip

    package main
  
    import "fmt"
  
    func main() {
      var i int
      var f float64
      var b bool
      var s string
      fmt.Printf("%v %v %v %q\n", i, f, b, s)
    }
  

  0 0 false ""
  

5.12. Konverzija tipova

• Izraz oblika T(v) konvertuje vrednost v u tip T

• Na primer:

   var i int = 42
   var f float64 = float64(i)
   var u uint = uint(f)
  

  • … ili jednostavnije:

   i := 42
   f := float64(i)
   u := uint(f)
  

• Za razliku od C-a u Go-u dodela između različitih tipova zahteva eksplicitnu konverziju

 package main

 import (
   "fmt"
   "math"
 )

 func main() {
   var x, y int = 3, 4
   var f float64 = math.Sqrt(float64(x*x + y*y))
   var z uint = uint(f)
   fmt.Println(x, y, z)
 }

3 4 5

5.13. Inferencija tipova (Type inference)

• Kada je desna strana iskaza dodele (bilo := bilo var =) tipizirana, leva strana će biti istog tipa

   var i int
   j := i // j is an int
  

  • Ali ako je na desnoj strani netipizirana numerička konstanta, tip zavisi od preciznosti konstante:

   i := 42           // int
   f := 3.142        // float64
   g := 0.867 + 0.5i // complex128
  

5.14. Konstante

• Deklarisane kao varijable ali upotrebom ključne reči const
• Mogu biti osnovnih tipova

• Ne mogu se definisati upotrebom :=

   package main
  
   import "fmt"
  
   const Pi = 3.14
  
   func main() {
     const World = "世界"
     fmt.Println("Hello", World)
     fmt.Println("Happy", Pi, "Day")
  
     const Truth = true
     fmt.Println("Go rules?", Truth)
   }
  

5.15. Numeričke konstante

• Vrednosti proizvoljne preciznosti (arbitrary-precision)

• Kod netipiziranih konstanti tip se određuje na osnovu konteksta

   package main
  
   import "fmt"
  
   const (
     // Create a huge number by shifting a 1 bit left 100 places.
     // In other words, the binary number that is 1 followed by 100 zeroes.
     Big = 1 << 100
     // Shift it right again 99 places, so we end up with 1<<1, or 2.
     Small = Big >> 99
   )
  
   func needInt(x int) int { return x*10 + 1 }
     
   func needFloat(x float64) float64 {
     return x * 0.1
   }
  
   func main() {
     fmt.Println(needInt(Small))
     fmt.Println(needFloat(Small))
     fmt.Println(needFloat(Big))
     fmt.Println(needInt(Big))  // <-- constant overflow
   }
  

 const Huge = 1e1000
   
 // Sledeća linija ne može da se kompajlira
 // Greška je 'constant 1.00000e+1000 overflows float64'
 fmt.Println(Huge)
   
 // Ali ovo radi bez problema jer se kalkulacija obavlja od strane kompajlera
 // u vreme kompajliranja
 fmt.Println(Huge / 1e999)

https://blog.golang.org/constants

5.16. Enumerisane konstante (iota)

• Kada nam je potrebna enumeracija

   const (
       CategoryBooks = iota // 0
       CategoryHealth       // 1
       CategoryClothing     // 2
   )
  

• ili u kombinaciji sa tipom (da bi kompajler mogao da spreči greške sa tipovima)

type Stereotype int

const (
    TypicalNoob Stereotype = iota // 0
    TypicalHipster                // 1
    TypicalUnixWizard             // 2
    TypicalStartupFounder         // 3
)

https://splice.com/blog/iota-elegant-constants-golang/

Ako želimo da preskočimo vrednosti

 type AudioOutput int

 const (
     OutMute AudioOutput = iota // 0
     OutMono                    // 1
     OutStereo                  // 2
     _
     _
     OutSurround                // 5
 )

Možemo kreirati i izraze sa iota

 type Allergen int

 const (
     IgEggs Allergen = 1 << iota // 1 << 0 which is 00000001
     IgChocolate                 // 1 << 1 which is 00000010
     IgNuts                      // 1 << 2 which is 00000100
     IgStrawberries              // 1 << 3 which is 00001000
     IgShellfish                 // 1 << 4 which is 00010000
 )

https://splice.com/blog/iota-elegant-constants-golang/

6. Iskazi kontrole toka: for, if, else, switch i defer

6.1. For iskaz

• Go ima samo jedan iskaz za petlje – for

• Tri komponente:

  • init iskaz – izvršava se pre prve iteracije
  • uslov – evaluira se pre svake iteracije i u zavisnosti od rezultata ciklus se izvršava ili se petlja prekida

  • post iskaz – izvršava se na kraju svake iteracije

       package main
    
       import "fmt"
    
       func main() {
         sum := 0
         for i := 0; i < 10; i++ {
           sum += i
         }
         fmt.Println(sum)
       }
    

    45
    

6.2. for je while u Go-u

• Kada nemamo init i post iskaz možemo izostaviti ; i dobijamo ekvivalent while petlje u drugim jezicima

   package main
  
   import "fmt"
  
   func main() {
     sum := 1
     for sum < 1000 {
       sum += sum
     }
     fmt.Println(sum)
   }
  

  1024
  

6.3. “Beskonačna” petlja

• Ako se izostavi i uslov dobijamo beskonačnu petlju

   package main
  
   func main() {
     for {
     }
   }
  

6.4. Uslovi – if iskaz

• Kao i kod for i kod if iskaza zagrade nije potrebno navoditi

   package main
  
   import (
     "fmt"
     "math"
   )
  
   func sqrt(x float64) string {
     if x < 0 {
       return sqrt(-x) + "i"
     }
     return fmt.Sprint(math.Sqrt(x))
   }
  
   func main() {
     fmt.Println(sqrt(2), sqrt(-4))
   }
  

  1.4142135623730951 2i
  

6.5. if sa kratkim iskazom

• Kao i for i if može da ima kratak iskaz (najčešće :=) koji se izvršava pre uslova

• Varijable deklarisane u ovom iskazu su dostupne samo unutar if iskaza

   package main
  
   import (
     "fmt"
     "math"
   )
  
   func pow(x, n, lim float64) float64 {
     if v := math.Pow(x, n); v < lim {
       return v
     }
     return lim
   }
  
   func main() {
     fmt.Println(
       pow(3, 2, 10),
       pow(3, 3, 20),
     )
   }
  

   : 9 20
  

6.6. if i else

• Varijable deklarisane u if kratkom iskazu su dostupne i u opcionom else bloku

   package main
  
   import (
     "fmt"
     "math"
   )
  
   func pow(x, n, lim float64) float64 {
     if v := math.Pow(x, n); v < lim {
       return v
     } else {
       fmt.Printf("%g >= %g\n", v, lim)
     }
     // can't use v here, though
     return lim
   }
  
   func main() {
     fmt.Println(
       pow(3, 2, 10),
       pow(3, 3, 20),
     )
   }
  

   : 27 >= 20
   : 9 20
  

6.7. switch iskaz

• Kraći način pisanja sekvence if/else iskaza. Izvršava prvi case blok gde je vrednost jednaka vrednošću izraza uslova

• Može imati kratak iskaz kao i if

   package main
  
   import (
     "fmt"
     "runtime"
   )
  
   func main() {
     fmt.Print("Go runs on ")
     switch os := runtime.GOOS; os {
     case "darwin":
       fmt.Println("OS X.")
     case "linux":
       fmt.Println("Linux.")
     default:
       // freebsd, openbsd,
       // plan9, windows...
       fmt.Printf("%s.\n", os)
     }
   }
  

  Go runs on Linux.
  

6.8. Evaluacija switch iskaza

• Evaluacija case blokova ide od vrha prema dnu dok se ne nađe prvi blok čija vrednost je jednaka zadatom uslovu

• f() se ne poziva ako je i==0

    switch i {
    case 0:
    case f():
    }
  

 package main

 import (
   "fmt"
   "time"
 )

 func main() {
   fmt.Println("When's Saturday?")
   today := time.Now().Weekday()
   switch time.Saturday {
   case today + 0:
     fmt.Println("Today.")
   case today + 1:
     fmt.Println("Tomorrow.")
   case today + 2:
     fmt.Println("In two days.")
   default:
     fmt.Println("Too far away.")
   }
 }

When's Saturday?
Too far away.

6.9. switch bez uslova

• Ekvivalentno sa switch true

• Čistiji način pisanja dugih if-then-else lanaca

   package main
  
   import (
     "fmt"
     "time"
   )
  
   func main() {
     t := time.Now()
     switch {
     case t.Hour() < 12:
       fmt.Println("Good morning!")
     case t.Hour() < 17:
       fmt.Println("Good afternoon.")
     default:
       fmt.Println("Good evening.")
     }
   }
  

  Good afternoon.
  

6.10. defer iskaz

• Odlaže izvršavanje funkcije dok se ne vratimo iz funkcije u kojoj se nalazimo

• Parametri funkcije se evaluiraju na mestu poziva defer ali se ciljna funkcija ne poziva do povratka

   package main
  
   import "fmt"
  
   func main() {
     defer fmt.Println("world")
  
     fmt.Println("hello")
   }
  

  hello
  world
  

6.11. Stekovanje defer poziva

• defer pozivi se smeštaju na stek i po povratku funkcije se izvršavaju u LIFO redosledu

   package main
  
   import "fmt"
  
   func main() {
     fmt.Println("counting")
  
     for i := 0; i < 10; i++ {
       defer fmt.Println(i)
     }
  
     fmt.Println("done")
   }
  

   counting
   done
   9
   8
   ...
   0
  

  • Više detalja možete naći u ovom blog post-u

7. struct, slice i map

7.1. Pokazivači (Pointers)

• Memorijska adresa vrednosti varijable
• *T je pokazivač na vrednost tipa T

• & operator vraća pokazivač na zadati argument/vrednost

     i := 42
     p = &i  // p je pokazivač na vrednost 42
  

• * operator označava vrednost na koju pokazivač pokazuje

     fmt.Println(*p) // čitanje i vrednosti kroz pokazivač p
     *p = 21         // postavljanje i vrednosti kroz pokazivač p
  

  • Ovo se još naziva i dereferenciranje ili indirekcija
• Za razliku od jezika C, Go nema pokazivačku aritmetiku

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   i, j := 42, 2701

   p := &i         // point to i
   fmt.Println(*p) // read i through the pointer
   *p = 21         // set i through the pointer
   fmt.Println(i)  // see the new value of i

   p = &j         // point to j
   *p = *p / 37   // divide j through the pointer
   fmt.Println(j) // see the new value of j
 }

42
21
73

7.2. Strukture (struct)

• Kolekcija polja

 package main

 import "fmt"

 type Vertex struct {
   X int
   Y int
 }

 func main() {
   fmt.Println(Vertex{1, 2})
 }

{1 2}

• Poljima se pristupa upotrebom . operatora

 package main

 import "fmt"

 type Vertex struct {
   X int
   Y int
 }

 func main() {
   v := Vertex{1, 2}
   v.X = 4
   fmt.Println(v.X)
 }

4

7.3. Pokazivači na strukture

• Poljima strukture se može pristupiti preko pokazivača na strukturu
• Sintaksno, ako imamo pokazivač p na strukturu, polju X bi mogli pristupiti sa (*p).X
• Pošto je ovakva sintaksa teža za korišćenje uvedena je prečica p.X tj. nije potrebno eksplicitno dereferenciranje

 package main

 import "fmt"

 type Vertex struct {
   X int
   Y int
 }

 func main() {
   v := Vertex{1, 2}
   p := &v
   p.X = 1e9
   fmt.Println(v)
 }

{1000000000 2}

7.4. struct literali

• Kreiranje strukture listanjem vrednosti njenih polja
• Moguće je koristiti sintaksu Name: za postavljanje vrednosti polja i u tom slučaju redosled je irelevantan
• Ukoliko se koristi operator & vraća se pokazivač na strukturu

 package main

 import "fmt"

 type Vertex struct {
   X, Y int
 }

 var (
   v1 = Vertex{1, 2}  // has type Vertex
   v2 = Vertex{X: 1}  // Y:0 is implicit
   v3 = Vertex{}      // X:0 and Y:0
   p  = &Vertex{1, 2} // has type *Vertex
 )

 func main() {
   fmt.Println(v1, p, v2, v3)
 }

{1 2} &{1 2} {1 0} {0 0}

7.5. Nizovi (Arrays)

• [n]T – niz od n elemenata tipa T
• var a [10]int – niz od 10 elemenata tipa int
• Nizovi su fiksne veličine

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   var a [2]string
   a[0] = "Hello"
   a[1] = "World"
   fmt.Println(a[0], a[1])
   fmt.Println(a)

   primes := [6]int{2, 3, 5, 7, 11, 13}
   fmt.Println(primes)
 }

Hello World
[Hello World]
[2 3 5 7 11 13]

7.6. Isečci (Slices)

• Niz je fiksne dužine
• Isečak je “prozor” na niz koji ima dinamičku veličinu
• []T – isečak tipa T

• Isečak se formira nad potpornim nizom na sledeći način:

    a[low : high]
  

• Ovo formira polu-otvoren interval elemenata uključujući prvi ali isključujući poslednji

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   primes := [6]int{2, 3, 5, 7, 11, 13}

   var s []int = primes[1:4]
   fmt.Println(s)
 }

[3 5 7]

7.7. Isečci kao pokazivači

• Isečci se ponašaju kao pokazivači na nizove ispod njih
• Izmena elementa kroz isečak menja elemente niza

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   names := [4]string{
     "John",
     "Paul",
     "George",
     "Ringo",
   }
   fmt.Println(names)

   a := names[0:2]
   b := names[1:3]
   fmt.Println(a, b)

   b[0] = "???"
   fmt.Println(a, b)
   fmt.Println(names)
 }

[John Paul George Ringo]
[John Paul] [Paul George]
[John ???] [??? George]
[John ??? George Ringo]

7.8. Literali za isečke

[3]bool{true, true, false}

[]bool{true, true, false}

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   q := []int{2, 3, 5, 7, 11, 13}
   fmt.Println(q)

   r := []bool{true, false, true, true, false, true}
   fmt.Println(r)

   s := []struct {
     i int
     b bool
   }{
     {2, true},
     {3, false},
     {5, true},
     {7, true},
     {11, false},
     {13, true},
   }
   fmt.Println(s)
 }

[2 3 5 7 11 13]
[true false true true false true]
[{2 true} {3 false} {5 true} {7 true} {11 false} {13 true}]

7.9. Podrazumevane granice intervala

• Kada se kreira isečak niza moguće je izostaviti bilo koju granicu.
• Podrazumevana donja granica je 0
• Podrazumevana gornja granica je dužina niza

• Ekvivalentni izrazi:

     a[0:10]
     a[:10]
     a[0:]
     a[:]
  

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   s := []int{2, 3, 5, 7, 11, 13}

   s = s[1:4]
   fmt.Println(s)

   s = s[:2]
   fmt.Println(s)

   s = s[1:]
   fmt.Println(s)
 }

 [3 5 7]
 [3 5]
 [5]

7.10. Dužina i kapacitet isečka

• Isečak ima dužinu i kapacitet
• Dužina je broj elemenata isečka. Kapacitet je broj elemenata počevši od prvog elementa isečka do poslednjeg elementa potpornog niza.
• dužina i kapacitet isečka s: len(s), cap(s)
• Dužina isečka se može povećati ponovnim isecanjem (reslicing) u skladu sa kapacitetom

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   s := []int{2, 3, 5, 7, 11, 13}
   printSlice(s)

   // Slice the slice to give it zero length.
   s = s[:0]
   printSlice(s)

   // Extend its length.
   s = s[:4]
   printSlice(s)

   // Drop its first two values.
   s = s[2:]
   printSlice(s)
 }

 func printSlice(s []int) {
   fmt.Printf("len=%d cap=%d %v\n", len(s), cap(s), s)
 }

 len=6 cap=6 [2 3 5 7 11 13]
 len=0 cap=6 []
 len=4 cap=6 [2 3 5 7]
 len=2 cap=4 [5 7]

7.11. Prazni (nil) isečci

• Nula vrednost za isečak je nil

• Ovakav isečak ima dužinu i kapacitet 0 i nema potporni niz

    package main
  
    import "fmt"
  
    func main() {
      var s []int
      fmt.Println(s, len(s), cap(s))
      if s == nil {
        fmt.Println("nil!")
      }
    }
  

    [] 0 0
    nil!
  

7.12. Kreiranje isečaka sa make

• make funkcija alocira niz sa nultim vrednostima i vraća njegov isečak

    a := make([]int, 5)  // len(a)=5
  

• moguće je definisati i kapacitet

       b := make([]int, 0, 5) // len(b)=0, cap(b)=5
  
      b = b[:cap(b)] // len(b)=5, cap(b)=5
      b = b[1:]      // len(b)=4, cap(b)=4
  

  package main

  import "fmt"

  func main() {
    a := make([]int, 5)
    printSlice("a", a)

    b := make([]int, 0, 5)
    printSlice("b", b)

    c := b[:2]
    printSlice("c", c)

    d := c[2:5]
    printSlice("d", d)
  }

  func printSlice(s string, x []int) {
    fmt.Printf("%s len=%d cap=%d %v\n",
      s, len(x), cap(x), x)
  }

  a len=5 cap=5 [0 0 0 0 0]
  b len=0 cap=5 []
  c len=2 cap=5 [0 0]
  d len=3 cap=3 [0 0 0]

7.13. Isečak isečaka

• Isečak može da sadrži bilo koji tip, uključujući i druge isečke

 package main

 import (
   "fmt"
   "strings"
 )

 func main() {
   // Create a tic-tac-toe board.
   board := [][]string{
     []string{"_", "_", "_"},
     []string{"_", "_", "_"},
     []string{"_", "_", "_"},
   }

   // The players take turns.
   board[0][0] = "X"
   board[2][2] = "O"
   board[1][2] = "X"
   board[1][0] = "O"
   board[0][2] = "X"

   for i := 0; i < len(board); i++ {
     fmt.Printf("%s\n", strings.Join(board[i], " "))
   }
 }

X _ X
O _ X
_ _ O

7.14. Dodavanje na isečak

 func append(s []T, vs ...T) []T

• Prvi parametar je isečak, ostali su vrednosti koje se dodaju
• Povratna vrednost je novi isečak koji sadrži nove elemente
• Ako potporni niz nema dovoljan kapacitet alocira se novi

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   var s []int
   printSlice(s)

   // append works on nil slices.
   s = append(s, 0)
   printSlice(s)

   // The slice grows as needed.
   s = append(s, 1)
   printSlice(s)

   // We can add more than one element at a time.
   s = append(s, 2, 3, 4)
   printSlice(s)
 }

 func printSlice(s []int) {
   fmt.Printf("len=%d cap=%d %v\n", len(s), cap(s), s)
 }

len=0 cap=0 []
len=1 cap=1 [0]
len=2 cap=2 [0 1]
len=5 cap=6 [0 1 2 3 4]

7.15. range

• range forma for petlje iterira kroz elemente isečaka ili mape

    package main
  
    import "fmt"
  
    var pow = []int{1, 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128}
  
    func main() {
      for i, v := range pow {
        fmt.Printf("2**%d = %d\n", i, v)
      }
    }
  

  2**0 = 1
  2**1 = 2
  2**2 = 4
  2**3 = 8
  2**4 = 16
  2**5 = 32
  2**6 = 64
  2**7 = 128
  

• Ukoliko ne koristite indeks pri iteraciji moguće ga je ignorisati upotrebom specijalnog imena _

     for i, _ := range pow
     for _, value := range pow
  

• Ako vam treba samo indeks možete izostaviti drugu varijablu:

     for i := range pow
  

     package main
  
     import "fmt"
  
     func main() {
       pow := make([]int, 10)
       for i := range pow {
         pow[i] = 1 << uint(i) // == 2**i
       }
       for _, value := range pow {
         fmt.Printf("%d\n", value)
       }
     }
  

    1
    2
    4
    8
    16
    32
    64
    128
    256
    512
  

7.16. Mape

• Mapiranje ključeva na vrednosti – asocijativni niz
• Nula vrednost je nil
• nil mapa nema ključeve niti se ključevi mogu dodati
• make funkcija vraća inicijalizovanu mapu spremnu za upotrebu

 package main

 import "fmt"

 type Vertex struct {
   Lat, Long float64
 }

 var m map[string]Vertex

 func main() {
   m = make(map[string]Vertex)
   m["Bell Labs"] = Vertex{
     40.68433, -74.39967,
   }
   fmt.Println(m["Bell Labs"])
 }

{40.68433 -74.39967}

7.17. Literali za mape

 package main

 import "fmt"

 type Vertex struct {
   Lat, Long float64
 }

 var m = map[string]Vertex{
   "Bell Labs": Vertex{
     40.68433, -74.39967,
   },
   "Google": Vertex{
     37.42202, -122.08408,
   },
 }

 func main() {
   fmt.Println(m)
 }

map[Bell Labs:{40.68433 -74.39967} Google:{37.42202 -122.08408}]

• Ime tipa literala se može izostaviti:

 package main

 import "fmt"

 type Vertex struct {
   Lat, Long float64
 }

 var m = map[string]Vertex{
   "Bell Labs": {40.68433, -74.39967},
   "Google":    {37.42202, -122.08408},
 }

 func main() {
   fmt.Println(m)
 }

map[Bell Labs:{40.68433 -74.39967} Google:{37.42202 -122.08408}]

7.18. Izmena vrednosti mapa

• postavljanje vrednosti

    m[key] = elem
  

  • čitanje vrednosti

    elem = m[key]
  

  • brisanje

    delete(m, key)
  

  • čitanje i provera da li element postoji

     elem, ok = m[key]
  

  Ako element postoji ok će imati vrednost true inače false

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   m := make(map[string]int)

   m["Answer"] = 42
   fmt.Println("The value:", m["Answer"])

   m["Answer"] = 48
   fmt.Println("The value:", m["Answer"])

   delete(m, "Answer")
   fmt.Println("The value:", m["Answer"])

   v, ok := m["Answer"]
   fmt.Println("The value:", v, "Present?", ok)
 }

The value: 42
The value: 48
The value: 0
The value: 0 Present? false

7.19. Funkcije kao vrednosti

• Funkcije su u Go-u vrednosti takođe.
• Mogu se čuvati kao varijable, prosleđivati kao parametri funkcije ili dobijati nazad kao povratne vrednosti

 package main

 import (
   "fmt"
   "math"
 )

 func compute(fn func(float64, float64) float64) float64 {
   return fn(3, 4)
 }

 func main() {
   hypot := func(x, y float64) float64 {
     return math.Sqrt(x*x + y*y)
   }
   fmt.Println(hypot(5, 12))

   fmt.Println(compute(hypot))
   fmt.Println(compute(math.Pow))
 }

13
5
81

7.20. Zatvorenja (Closures)

• Go funkcije mogu biti zatvorenja u smislu da funkcija može da referencira vrednosti koje se nalaze izvan nje na mestu njenog kreiranja čak i kada se pozove sa drugog mesta. Kažemo da su referencirane vrednosti “vezane” za funkciju (bounded)

 package main

 import "fmt"

 func adder() func(int) int {
   sum := 0
   return func(x int) int {
     sum += x
     return sum
   }
 }

 func main() {
   pos, neg := adder(), adder()
   for i := 0; i < 10; i++ {
     fmt.Println(
       pos(i),
       neg(-2*i),
     )
   }
 }

0 0
1 -2
3 -6
6 -12
10 -20
15 -30
21 -42
28 -56
36 -72
45 -90

8. Metode i interfejsi

8.1. Metode i interfejsi

• Go nema klase ali se mogu definisati metode nad tipovima
• Metoda je funkcija koja ima specijalni parametar prijemnik (receiver)

 package main

 import (
   "fmt"
   "math"
 )

 type Vertex struct {
   X, Y float64
 }

 func (v *Vertex) Abs() float64 {
   return math.Sqrt(v.X*v.X + v.Y*v.Y)
 }

 func main() {
   v := Vertex{3, 4}
   fmt.Println(v.Abs())
 }

8.2. Metode su funkcije

• Metode se u osnovi ponašaju kao obične funkcije

 package main

 import (
   "fmt"
   "math"
 )

 type Vertex struct {
   X, Y float64
 }

 func Abs(v Vertex) float64 {
   return math.Sqrt(v.X*v.X + v.Y*v.Y)
 }

 func main() {
   v := Vertex{3, 4}
   fmt.Println(Abs(v))
 }

5

• Metode se ne moraju definisati samo nad strukturama. Na primer:

 package main

 import (
   "fmt"
   "math"
 )

 type MyFloat float64

 func (f MyFloat) Abs() float64 {
   if f < 0 {
     return float64(-f)
   }
   return float64(f)
 }

 func main() {
   f := MyFloat(-math.Sqrt2)
   fmt.Println(f.Abs())
 }

1.4142135623730951

8.3. Pokazivački prijemnici (Pointer receivers)

• Prijemnik može biti pokazivačkog tipa
• U tom slučaju metoda može ažurirati vrednost prijemnika

• S obzirom da je ovo često potrebno, a i performanse su bolje jer nema kopiranja, pokazivački prijemnici su češći

     package main
  
     import (
       "fmt"
       "math"
     )
  
     type Vertex struct {
       X, Y float64
     }
     func (v Vertex) Abs() float64 {
       return math.Sqrt(v.X*v.X + v.Y*v.Y)
     }
     func (v *Vertex) Scale(f float64) {
       v.X = v.X * f
       v.Y = v.Y * f
     }
  
     func main() {
       v := Vertex{3, 4}
       v.Scale(10)
       fmt.Println(v.Abs())
     }
  

8.4. Pokazivači i funkcije

 package main

 import (
   "fmt"
   "math"
 )

 type Vertex struct {
   X, Y float64
 }

 func Abs(v Vertex) float64 {
   return math.Sqrt(v.X*v.X + v.Y*v.Y)
 }

 func Scale(v *Vertex, f float64) {    // ako uklonimo `*`?
   v.X = v.X * f
   v.Y = v.Y * f
 }

 func main() {
   v := Vertex{3, 4}
   Scale(&v, 10)
   fmt.Println(Abs(v))
 }

50

8.5. Metode i indirekcija pokazivača

• Funkcija sa pokazivačkim argumentom mora primiti pokazivač

     var v Vertex
     ScaleFunc(v, 5)  // Compile error!
     ScaleFunc(&v, 5) // OK
  

• ali metode mogu primiti bilo vrednosti bilo pokazivače kao prijemnike

     var v Vertex
     v.Scale(5)  // OK
     p := &v
     p.Scale(10) // OK
  

• Za iskaz v.Scale(5) Go će pozvati metodu sa pokazivačkim prijemnikom iako v u ovom slučaju može biti vrednost a ne pokazivač
• Odnosno Go će automatski interpretirati iskaz kao (&v).Scale(5) pošto Scale metoda ima pokazivački prijemnik

 package main

 import "fmt"

 type Vertex struct {
   X, Y float64
 }

 func (v *Vertex) Scale(f float64) {
   v.X = v.X * f
   v.Y = v.Y * f
 }

 func ScaleFunc(v *Vertex, f float64) {
   v.X = v.X * f
   v.Y = v.Y * f
 }

 func main() {
   v := Vertex{3, 4}
   v.Scale(2)
   ScaleFunc(&v, 10)

   p := &Vertex{4, 3}
   p.Scale(3)
   ScaleFunc(p, 8)

   fmt.Println(v, p)
 }

{60 80} &{96 72}

• Isto imamo i u suprotnom smeru
• Funkcije koje primaju vrednosne argumente ne mogu prihvatiti pokazivač

 var v Vertex
 fmt.Println(AbsFunc(v))  // OK
 fmt.Println(AbsFunc(&v)) // Compile error!

• ali metode sa vrednosnim prijemnikom mogu prihvatiti bilo vrednosti bilo pokazivače

      var v Vertex
      fmt.Println(v.Abs()) // OK
      p := &v
      fmt.Println(p.Abs()) // OK
  

  Go će u ovom slučaju interpretirati p.Abs() kao (*p).Abs()

8.6. Kada koristiti vrednosni a kada pokazivački prijemnik?

Dva razloga za upotrebu pokazivačkog prijemnika:

1. Kada metoda treba da modifikuje prijemnik
2. Izbegavanje kopiranja prijemnika

 package main

 import (
   "fmt"
   "math"
 )

 type Vertex struct {
   X, Y float64
 }

 func (v *Vertex) Scale(f float64) {
   v.X = v.X * f
   v.Y = v.Y * f
 }

 func (v *Vertex) Abs() float64 {
   return math.Sqrt(v.X*v.X + v.Y*v.Y)
 }

 func main() {
   v := &Vertex{3, 4}
   fmt.Printf("Before scaling: %+v, Abs: %v\n", v, v.Abs())
   v.Scale(5)
   fmt.Printf("After scaling: %+v, Abs: %v\n", v, v.Abs())
 }

8.7. Interfejsi

• Interfejs tip je definisan skupom signatura metoda
• Kažemo da tip implementira interfejs ako implementira skup metoda koje interfejs definiše (implicitno)
• Varijabla tipa interfejsa može sadžati bilo koju vrednost koja implementira dati skup metoda interfejsa

 type Abser interface {
   Abs() float64
 }

 func main() {
   var a Abser
   f := MyFloat(-math.Sqrt2)
   v := Vertex{3, 4}
   a = f  // a MyFloat implements Abser
   a = &v // a *Vertex implements Abser
   a = v                // In this line, v is a Vertex (not *Vertex)
   fmt.Println(a.Abs()) // and does NOT implement Abser.
 }

 type MyFloat float64

 func (f MyFloat) Abs() float64 {
   if f < 0 {
     return float64(-f)
   }
   return float64(f)
 }

 type Vertex struct {
   X, Y float64
 }

 func (v *Vertex) Abs() float64 {
   return math.Sqrt(v.X*v.X + v.Y*v.Y)
 }

./compile7.go:22:4: cannot use v (type Vertex) as type Abser in assignment:
  Vertex does not implement Abser (Abs method has pointer receiver)

8.8. Interfejsi se implementiraju implicitno

• Tip implementira interfejs tako što implementira metode interfejsa
• Ne postoji implements ključna reč
• Implicitni interfejsi razdvajaju definiciju od implementacije

 package main

 import "fmt"

 type I interface {
   M()
 }

 type T struct {
   S string
 }

 // This method means type T implements the interface I,
 // but we don't need to explicitly declare that it does so.
 func (t T) M() {
   fmt.Println(t.S)
 }

 func main() {
   var i I = T{"hello"}
   i.M()
 }

8.9. Interfejs vrednosti

• Interfejs vrednosti možemo zamisliti kao uređeni par vrednosti i konkretnog tipa:

    (value, type)
  

• Interfejs vrednost čuva konkretnu vrednost tipa koji implementira dati interfejs
• Poziv metode interfejsa izvršava poziv metode tipa vrednosti nad sadržanom vrednošću

 type I interface {
   M()
 }

 type T struct {
   S string
 }
 func (t *T) M() {
   fmt.Println(t.S)
 }

 type F float64
 func (f F) M() {
   fmt.Println(f)
 }

 func main() {
   var i I
   i = &T{"Hello"}
   describe(i)
   i.M()
   i = F(math.Pi)
   describe(i)
   i.M()
 }

 func describe(i I) {
   fmt.Printf("(%v, %T)\n", i, i)
 }

 (&{Hello}, *main.T)
 Hello
 (3.141592653589793, main.F)
 3.141592653589793

8.10. interfejs vrednosti sa nil sadržanom vrednošću

• Ako je vrednost sadržana u interfejsu nil metoda se poziva sa nil prijemnikom
• Iako interfejs sadrži nil vrednost on nije nil interfejs
• U Go-u je normalno da se metoda pozove sa nil prijemnikom

type I interface {
  M()
}

type T struct {
  S string
}

func (t *T) M() {
  if t == nil {
    fmt.Println("<nil>")
    return
  }
  fmt.Println(t.S)
}

func main() {
  var i I
  var t *T
  i = t
  describe(i)
  i.M()
  i = &T{"hello"}
  describe(i)
  i.M()
}

func describe(i I) {
  fmt.Printf("(%v, %T)\n", i, i)
}

(<nil>, *main.T)
<nil>
(&{hello}, *main.T)
hello

8.11. nil interfejs vrednost

• nil interfejs ne sadrži ni vrednost ni tip
• Pozivanje metode nad nil interfejsom je run-time greška jer ne znamo tip koji bi odredio metodu koju treba pozvati

 package main

 import "fmt"

 type I interface {
   M()
 }

 func main() {
   var i I
   describe(i)
   i.M()
 }

 func describe(i I) {
   fmt.Printf("(%v, %T)\n", i, i)
 }

 (<nil>, <nil>)
 panic: runtime error: invalid memory address or nil pointer dereference
 [signal SIGSEGV: segmentation violation code=0x1 addr=0x0 pc=0x488ac1]

 goroutine 1 [running]:
 main.main()
   /tmp/compile12.go:12 +0x91

8.12. Prazan interfejs

• Tip interfejsa bez ijedne metode je poznat kao “prazan interfejs” (empty interface)

    interface{}
  

• Prazan interfejs može sadržati vrednost bilo kog tipa (svaki tip implementira 0 metoda)
• Koriste se za čuvanje vrednosti nepoznatog tipa
• Npr. fmt.Print prihvata proizvoljan broj argumenata tipa interface{}

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   var i interface{}
   describe(i)

   i = 42
   describe(i)

   i = "hello"
   describe(i)
 }

 func describe(i interface{}) {
   fmt.Printf("(%v, %T)\n", i, i)
 }

 (<nil>, <nil>)
 (42, int)
 (hello, string)

8.13. Type assertions

• Omogućava pristup tipu vrednosti sadržane u interfejsu

       t := i.(T)
  

• Prethodni iskaz tvrdi da i sadrži vrednost tipa T i dodeljuje tu vrednost varijabli t tipa T
• Ukoliko i ne sadrži vrednost tipa T program se prekida uz panic grešku

• Za proveru da li interfejs sadrži vrednost određenog tipa koristi se comma-ok iskaz

     t, ok := i.(T)
  

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   var i interface{} = "hello"

   s := i.(string)
   fmt.Println(s)

   s, ok := i.(string)
   fmt.Println(s, ok)

   f, ok := i.(float64)
   fmt.Println(f, ok)

   f = i.(float64) // panic
   fmt.Println(f)
 }

 hello
 hello true
 0 false
 panic: interface conversion: interface {} is string, not float64

8.14. Type switches

• Omogućava više type assertions u nizu
• Slično običnom switch iskazu ali svaki case navodi tip a ne vrednost

 switch v := i.(type) {
 case T:
     // here v has type T
 case S:
     // here v has type S
 default:
     // no match; here v has the same type as i
 }

• Vrednost u zaglavlju se navodi slično kao type assertion ali se umesto tipa piše ključna reč type

 package main

 import "fmt"

 func do(i interface{}) {
   switch v := i.(type) {
   case int:
     fmt.Printf("Twice %v is %v\n", v, v*2)
   case string:
     fmt.Printf("%q is %v bytes long\n", v, len(v))
   default:
     fmt.Printf("I don't know about type %T!\n", v)
   }
 }

 func main() {
   do(21)
   do("hello")
   do(true)
 }

Twice 21 is 42
"hello" is 5 bytes long
I don't know about type bool!

8.15. Stringers

• Jedan od najviše korišćenih interfajsa je Stringer definisan u fmt paketu

 type Stringer interface {
     String() string
 }

• Stringer je tip koji može da se transformiše u string
• fmt paket (i mnogi drugi) zahtevaju ovaj interfejs kada štampaju vrednosti

package main

import "fmt"

type Person struct {
  Name string
  Age  int
}

func (p Person) String() string {
  return fmt.Sprintf("%v (%v years)", p.Name, p.Age)
}

func main() {
  a := Person{"Arthur Dent", 42}
  z := Person{"Zaphod Beeblebrox", 9001}
  fmt.Println(a, z)
}

Arthur Dent (42 years) Zaphod Beeblebrox (9001 years)

8.16. Greške

• Greške se opisuju sa error vrednostima

• error tip je ugrađeni interfejs

     type error interface {
         Error() string
     }
  

• Funkcije često vraćaju error vrednosti i pozivaoci bi trebali da proveravaju da li je greška nil

     i, err := strconv.Atoi("42")
     if err != nil {
         fmt.Printf("couldn't convert number: %v\n", err)
         return
     }
     fmt.Println("Converted integer:", i)
  

 package main

 import (
   "fmt"
   "time"
 )

 type MyError struct {
   When time.Time
   What string
 }

 func (e *MyError) Error() string {
   return fmt.Sprintf("at %v, %s",
     e.When, e.What)
 }

 func run() error {
   return &MyError{
     time.Now(),
     "it didn't work",
   }
 }

 func main() {
   if err := run(); err != nil {
     fmt.Println(err)
   }
 }

 at 2019-05-27 15:04:16.262931451 +0200 CEST m=+0.000213564, it didn't work

8.17. Readers

• io paket definiše io.Reader interfejs

     func (T) Read(b []byte) (n int, err error)
  

• Ovaj interfejs implementiraju mnogi tipovi: fajlovi, mrežne konekcije, kompresori itd.
• Read metoda puni zadati byte isečak sa podacima i vraća broj bajtova koji su upisani i grešku ukoliko je ima. Specijalna greška io.EOF označava da se došlo do kraja.

• Sledeći kod kreira strings.Reader i vrši čitanje po 8 bajtova odjednom

 package main

 import (
   "fmt"
   "io"
   "strings"
 )

 func main() {
   r := strings.NewReader("Hello, Reader!")

   b := make([]byte, 8)
   for {
     n, err := r.Read(b)
     fmt.Printf("n = %v err = %v b = %v\n", n, err, b)
     fmt.Printf("b[:n] = %q\n", b[:n])
     if err == io.EOF {
       break
     }
   }
 }

n = 8 err = <nil> b = [72 101 108 108 111 44 32 82]
b[:n] = "Hello, R"
n = 6 err = <nil> b = [101 97 100 101 114 33 32 82]
b[:n] = "eader!"
n = 0 err = EOF b = [101 97 100 101 114 33 32 82]
b[:n] = ""

9. Konkurencija

9.1. Go rutine Goroutines

• Go rutina je nit (thread) kreirana i upravljana od strane Go izvršnog okruženja (runtime)

     go f(x, y, z)
  

  startuje novu Go rutinu koja izvršava

     f(x, y, z)
  

• Evaluacija f, x, y i z se dešava u tekućoj Go rutini dok se izvršavanje funkcije f odvija u novoj Go rutini
• Izvršavanje svih Go rutina odvija se u istom adresnom prostoru tako da pristup deljenoj memoriji mora biti sinhronizovan. Paket sync definiše korisne primitive za sinhronizaciju iako u Go-u ovo često nije neophodno.

 package main

 import (
   "fmt"
   "time"
 )

 func say(s string) {
   for i := 0; i < 5; i++ {
     time.Sleep(100 * time.Millisecond)
     fmt.Println(s)
   }
 }

 func main() {
   go say("world")
   say("hello")
 }

 hello
 world
 world
 hello
 world
 ...

9.2. Kanali (Channels)

• Tipizirane veze preko kojih se mogu slati vrednosti upotrebom operatora kanala (channel operator) - <-

     ch <- v    // Send v to channel ch.
     v := <-ch  // Receive from ch, and assign value to v.
  

• Tok podataka je u smeru strelice

• Kanali se kreiraju dinamički upotrebom make funkcije

     ch := make(chan int)
  

• Podrazumevano čitanje i pisanje u kanal je blokirajuće dok druga strana ne obavi suprotnu operaciju. Ovo omogućava implicitnu sinhronizaciju Go rutina.

• Sledeći primer vrši sumiranje brojeva isečka tako što se posao deli između dve Go rutine

 package main

 import "fmt"

 func sum(s []int, c chan int) {
   sum := 0
   for _, v := range s {
     sum += v
   }
   c <- sum // send sum to c
 }

 func main() {
   s := []int{7, 2, 8, -9, 4, 0}

   c := make(chan int)
   go sum(s[:len(s)/2], c)
   go sum(s[len(s)/2:], c)
   x, y := <-c, <-c // receive from c

   fmt.Println(x, y, x+y)
 }

 -5 17 12

9.3. Baferovani kanali

• Kanali mogu biti baferovani i u tom slučaju pisanje se blokira samo ukoliko je kanal pun. Čitanje se blokira samo ukoliko je kanal prazan.

• Kreiranje bafera omogućeno je drugim parametrom make funkcije

     ch := make(chan int, 100)
  

 package main

 import "fmt"

 func main() {
   ch := make(chan int, 2)
   ch <- 1
   ch <- 2
   ch <- 3   // overflow blocks current Go rutine!
   fmt.Println(<-ch)
   fmt.Println(<-ch)
 }

fatal error: all goroutines are asleep - deadlock!

9.4. Zatvaranje kanala

• Go rutina koja šalje podatke može zatvoriti kanal close funkcijom da signalizira da neće više slati podatke

• Go rutina koja prima podatke koristi comma-ok idiom da testira da li je kanal zatvoren

     v, ok := <-ch
  

  ok će biti false ako više nema podataka i kanal je zatvoren

• Petlja for i := range c prihvata podatke sa kanala c sve dok se ne kanal ne zatvori
• Napomena: samo pošiljalac zatvara kanal, nikada rutina koja prihvata podatke. Slanje na zatvoren kanal izaziva panic.
• Napomena 2: Kanale nije neophodno zatvoriti. To se radi samo ukoliko je potrebno signalizirati prijemniku da nema više podataka, npr. kada se koristi range petlja

 package main

 import (
   "fmt"
 )

 func fibonacci(n int, c chan int) {
   x, y := 0, 1
   for i := 0; i < n; i++ {
     c <- x
     x, y = y, x+y
   }
   close(c)
 }

 func main() {
   c := make(chan int, 10)
   go fibonacci(cap(c), c)
   for i := range c {
     fmt.Println(i)
   }
 }

0
1
1
2
...
34

9.5. select

• select iskaz omogućava Go rutini da čeka na više komunikacionih operacija
• select blokira dok jedna od grana nije u mogućnosti da se izvrši. Ukoliko je više u mogućnosti da se izvrši izbor se vrši slučajno

 func fibonacci(c, quit chan int) {
   x, y := 0, 1
   for {
     select {
     case c <- x:
       x, y = y, x+y
     case <-quit:
       fmt.Println("quit")
       return
     }
   }
 }

 func main() {
   c := make(chan int)
   quit := make(chan int)
   go func() {
     for i := 0; i < 10; i++ {
       fmt.Println(<-c)
     }
     quit <- 0
   }()
   fibonacci(c, quit)
 }

0
1
1
...
34
quit

9.6. select/default

• default grana select iskaza se izvršava ukoliko nijedna druga nije spremna
• Koristite default da čitate ili pišete bez blokiranja

 select {
 case i := <-c:
     // use i
 default:
     // receiving from c would block
 }

 package main

 import (
   "fmt"
   "time"
 )

 func main() {
   tick := time.Tick(100 * time.Millisecond)
   boom := time.After(500 * time.Millisecond)
   for {
     select {
     case <-tick:
       fmt.Println("tick.")
     case <-boom:
       fmt.Println("BOOM!")
       return
     default:
       fmt.Println("    .")
       time.Sleep(50 * time.Millisecond)
     }
   }
 }

    .
tick.
    .
    .
tick.
BOOM!

9.7. sync.Mutex

• Ukoliko nam je potreban isključiv pristup deljenim podacima
• Kod koji pristupa pišemo između Lock/Unlock poziva

  // SafeCounter is safe to use concurrently.
  type SafeCounter struct {
    v   map[string]int
    mux sync.Mutex
  }
  // Inc increments the counter for the given key.
  func (c *SafeCounter) Inc(key string) {
    c.mux.Lock()
    // Lock so only one goroutine at a time can access the map c.v.
    c.v[key]++
    c.mux.Unlock()
  }
  // Value returns the current value of the counter for the given key.
  func (c *SafeCounter) Value(key string) int {
    c.mux.Lock()
    // Lock so only one goroutine at a time can access the map c.v.
    defer c.mux.Unlock()
    return c.v[key]
  }

  func main() {
    c := SafeCounter{v: make(map[string]int)}
    for i := 0; i < 1000; i++ {
      go c.Inc("somekey")
    }
    time.Sleep(time.Second)
    fmt.Println(c.Value("somekey"))
  }

10. Reference

• Go Documentation
• A Tour of Go
• How to Write Go Code
• The Go Wiki
• iota: Elegant Constants in Golang
• Effective Go